Religija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13

SADRžAJ
Pojam vere - uze i sire shvatanje str. 2.
Sociologija religije str. 2.
Funkcionalni pravci u sociologiji religije str. 3.
Istorijski razvoj religije str. 4.
Organizacija religije - crkva str. 5.
Vrste religija str. 5.
Karakteristike univerzalnih, monoteistickih religija str. 6.
Hriscanstvo - pojam hriscanstva str. 7.
- raskoli u hriscanstvu; Katolicka i Pravoslavna crkva str. 7.
9. Budizam str. 8.
9.a) Vrste budizma str. 9.
10. Islam str. 9.
10.a) Osnovi Kurana str. 9.
11. Religija u sistemu kulturnih vrednosti str. 10.
12. Odnos religije i magije str. 11.
13. Da li religija ima buducnost ili ne? str. 12.
14. Literatura str. 13.
POJAM VERE - UZE I SIRE ZNACENJE
Religija je istorijska kategorija. To znaci da je ona nastala na odredjenoj etapi drustveno-istorijskog razvoja i da ce nestajati kao rezultat drugih istorijskih uslova.
Rec religija (vera) nastala je od lat reci religio sto znaci poboznost, izrazavanja postovanja bogova. Koren ove reci vezuje se za glagol religare (vezati, povezati se), relegere (savesno i smerno ponasanje) i reeligere (ponovo izabrati).
Jedno uze shvatanje je podvlacilo znacaj svetog koje je omedjeno bozanskim duhom, tajnovitoscu, zeljom za priblizavanjem savrsenstvu. Postoji vise oblika svetog kao sto su: sveti prostori i mesta, sveti predmeti, sveti rituali, svete zabrane, sveta zrtvovanja, sveti dogadjaji, sveto vreme itd. Sire shvatanje religije ne osporava znacaj svetog ali podvlaci da je za njenu sustinu bitno, sa jedne strane, i verovanje u natprirodno poreklo sveta (u tvorca i spasenje) kao univerzalno stanje mira i vecnosti, sudnji dan carstva bozjeg i trpljenje na ovom svetu, utehu koju pruza bozanstvo. Sa druge strane za nju je bitna vrednosna dimenzija jer je izvor dobrog, istinitog i lepog, odnosno moralno-obicajna strana posto se na osnovu nje stice covecnost.
Kao sistem simbola religija ukljucuje:
Misaoni nivo i predstave (predstave i poglede o svetu i coveku u povezanosti s posebnom “visom” ili “osnovnom”, “natprirodnom”, “transcedentnom”, “sasvimdrugom” stvarnoscu; te predstave i ti pogledi su formulisani u mitovima i mitologijama, u “svetim tekstovima”, a kodifikovani u dogmama, interpretirani i sistematizovani u skladu sa drugim - filozofskim, prirodnonaucnim i drustvenim pogledima u razlicitim teologijama)
Nivo ponasanja (obredno i svako drugo, posebno moralno ponasanje, koje se shvata kao priprema, kao uslov ili kao izraz povezanosti coveka i natprirodne stvarnosti)
Materijalizovanu sumboliku, “svete stvari” - bez kojih ne mogu postojati ni religiozni nazori ni religiozno ponasanje - od “svete reci” u zvucnom ili pisanom obliku (npr. Bog), do razlicitih prirodnih predmeta i ljudskih proizvoda; takvi sistemi simbola su uvek povezani sa odredjenom drustvenom zajednicom i njenom strukturom; to moze biti porodicna, rodovska, plemenska, kastinska, nacionalna zajednica, a mogu biti i posebne religiozne zajednice; s obzirom na njihovu strukturiranost i organizovanost tada govorim o crkvama, sektama itd.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]